Војка је веома старо насеље које се у писаним документима помиње први пут још 1416.године. Позната је било као насеље на сред пута, са великим бројем ветрењача.
Данас се успомена на ветрењаче чува у грбу села.
Оно што Војку и Војчане издваја од других насеља је и то што су били познати граничари али и виноградари, још од времена владавине Леополда и Марије Терезије, Аустро – Угарских монарха, од којих су добили винограде у данашњим Чортановцима, на обронцима Фрушке горе, које и данас чувају многе породице.
Ту је и више локалитета из времена Римске империје, када је преко Војке ишао главни друм од Сирмијума ка Таурунуму и Сингидунуму.
Знаменити Турски путописац Евлија Челебија је оставио запис у својој књизи да је коначио у свратишту Војка, где је била значајна постаја за замену коња и одмор путника на друму од Беча до Цариграда и тако редом, до данашње Војке.
Војка је у двадесетом веку била највеће српско село у Срему.