Свечано, разиграно и уз пуно емоција – тако је синоћ изгледала Позоришна сала у Старој Пазови, где је КУД „Бранко Радичевић“ одржао свој традиционални Васкршњи концерт.
Публика је до последњег места испунила салу, а на сцени – права слика заједништва. Од првих фолклорних корака најмлађих, до сигурних и уиграних покрета искуснијих чланова, свака генерација донела је своју енергију и емоцију.
„Јако смо поносни што се на сцени нашло 250 учесника – од фолклориштанца које је почело да ради у септембру, па до ‘најмлађих’ ветерана, сви смо на сцени и сви делимо исту љубав, исту страст и радујемо се сваком концерту“, истиче председница КУД-а „Бранко Радичевић“ Милица Тошић.
Иако ове године изостаје уобичајени такмичарски циклус, најмлађе фолклорне групе већ имају нови изазов пред собом – ревијални концерт који ће наредне суботе, 18. априла, окупити све дечије ансамбле у Општини. У “Радичевићу” истичу да су за тај наступ већ спремни:
„Нама је ово сада генерална проба пред тај 18. Дечије групе које наступају 18. наступиле су и вечерас тако да им је ово једна припрема у Позоришној сали. Ми волимо, генерално, наш Ускршњи концерт и он нам служи за остатак сезоне – за све оно што нам следи“, додаје Тошић.
Док су млађе групе имале прилику да осете атмосферу велике сцене, старији су показали како се традиција негује знањем, али и односом према онима који тек долазе.
„Ми смо наступили са Играма из Пореча и Играма из Горњег висока. Деца су у принципу веома радна, треба им се посветити. Можда мало ми родитељи, ми старији морамо да инсистирамо на дисциплини, морамо радити на томе да децу мотивишемо, да им будемо пре свега другари, али поред њихових потреба и права морамо да инсистирамо да имају своје обавезе. То је веома значајно уколико мислимо да из те групе сутра долазе неки младићи и девојке који ће бити корисни и који ће моћи да имају јаку кичму да понесу овако нешто“, каже Марко Радосављевић, уметнички руководилац старије дечије групе.
У сусрет наредним наступима, овај концерт био је и прилика да се провери спремност, али и подсети зашто игра и песма овде имају посебно место – не само као традиција, већ као начин повезивања генерација.