Вучић је најавио нови инвестициони циклус у здравству вредан до две милијарде евра, који би обухватио 72 објекта у 60 градова и општина. План предвиђа реконструкцију и изградњу болница и домова здравља, уз набавку савремене опреме и додатна улагања у здравствене раднике.
Носилац листе „Уједињена Србија“ Александар Вучић изјавио је на великом скупу у Новом Саду да ће бити издвојено шест милијарди динара за лечење Дишенове мишићне дистрофије, као и да бити уложен новац у лечење и других ретких болести и за набавку иновативних лекова.
– Имамо много деце са ретким болестима, терапије су прескупе. То је терапија за болест мишићне дистрофије, на Д, како год. Нисам лекар и не морам да знам. Знам да је огроман новац. Хоћу да људе који имају децу, који имају своје ближње који болују од те болести, обавестим да ћемо одмах донети одлуку током ове године да уложимо 6 милијарди динара, што је преко 50 милиона евра, да лечимо ту децу и све оболеле од те болести и других ретких болести.
Уложићемо већ од почетка следеће године нових 7 милијарди динара, дакле 60 милиона евра, у лечење, у такозване иновативне лекове – рекао је Вучић.
Он је саопштио и да ће пренатални тестови за труднице бити бесплатни.
– Оно што је важно: тестови НИПТ за труднице, ваљда сам добро изговорио, од сада ће ићи о трошку државе, нећете морати сами да плаћате. Мислим да је то додатна подршка за наше мајке, за жене које желе да рађају. Желим такође да кажем и за наше старије и за наше млађе: 2006. они који нису добро управљали овом земљом, укинули су стоматолошке услуге, највећи део стоматолошких услуга, и за наше старе и за наше младе.
То ћемо да вратимо, и поново ћете да имате свог зубара, бесплатно, већ од почетка следеће године. Кренућемо са том акцијом, најпре за старе, касније и за све остале. И то је део нашег програма о здравству – навео је Вучић.
Како је рекао, његова идеја је да у будућности у Војводини буду изграђене или реновиране болнице, клинички центри и домови здравља.
– И моја је идеја, и то желим овде да вам обећам, и у Новом Саду, на северу Србије, овде у Војводини, да ћемо у свакој општини у наредне 3 године да урадимо или у потпуности изградимо или реконструишемо сваку болницу, сваки клинички центар и сваки дом здравља. Огроман новац ћемо да уложимо у то, али ви знате да кад нешто обећамо, да ћемо то да урадимо, и да имамо велику снагу за то – рекао је Вучић.
Александар Вучић најавио је наставак модернизације здравства кроз инвестициони циклус вредан до две милијарде евра, који би требало да обухвати 72 здравствена објекта у 60 градова и општина.
Здравствени систем Србије од 2012. до 2026. године прошао је кроз значајне промене, од обнове болница и домова здравља до набавке дијагностичких апарата, развоја нових метода лечења и улагања у медицински кадар. У претходном периоду завршени су велики инфраструктурни пројекти, док се нови инвестициони планови усмеравају на даљи развој здравствених установа широм земље.
Улагања у здравство представљају један од важних сегмената политике Александра Вучића, који је у више наврата истицао да је циљ државе да грађани Србије имају приступ квалитетном лечењу, без обзира на то да ли живе у Београду, Новом Саду, Нишу или мањим срединама.
Најновијим планом предвиђена је реконструкција и изградња 72 здравствена објекта у 60 градова и општина, уз набавку савремене медицинске опреме, проширење доступности иновативних терапија и додатна улагања у здравствене раднике.
Према Вучићевим најавама, за обнову објеката биће потребно приближно 1,5 милијарди евра, док би укупна вредност инвестиција, са опремањем установа, могла да достигне две милијарде евра.
– И то ће све коштати негде око милијарду и по евра. То су углавном домови здравља, здравствени центри, а неки су попут Новог Пазара, Ужица, Крагујевца и тако даље, морају да буду велики или клиничко-болнички центри или велике болнице, како год да их називате. Тај новац, на крају, са опремом, доћи ће и до две милијарде. Моја је жеља да све то завршимо у наредне три или три и по године – поручио је Вучић.
Од 2012. до 2026. године: Велика улагања у клиничке центре и болнице
Један од најзначајнијих праваца модернизације здравственог система била је обнова четири велика универзитетска клиничка центра у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.
Посебан значај имају пројекти Универзитетског клиничког центра Србије и Универзитетског клиничког центра Ниш, као и изградња новог објекта Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“.
У фебруару 2022. године отворен је реконструисани део Универзитетског клиничког центра Србије у Београду, чиме су пацијенти и здравствени радници добили савременије просторије за дијагностику, оперативне захвате и интензивну негу.
Нови објекат донео је модерно опремљене операционе сале, ангио-сале, интензивну негу, дијагностичке капацитете и болничке собе прилагођене савременим стандардима лечења.
Важан корак направљен је и у Нишу, где је изграђен нови клинички центар, који је постао један од најзначајнијих здравствених објеката на југу Србије.
Тиме су створени услови да велики број пацијената са југа земље добије специјалистичку и болничку здравствену заштиту у свом региону, без потребе да се за сваки сложенији преглед или интервенцију упућују у Београд.
Истовремено, улагања су настављена у Универзитетски клинички центар Војводине, док је модернизација клиничког центра у Крагујевцу остала један од кључних пројеката за централну Србију.
Додатну потврду наставка инвестиција представља споразум са Европском инвестиционом банком из новембра 2025. године, којим је покренута друга фаза модернизације четири велика клиничка центра. Укупна процењена вредност овог пројекта износи 662 милиона евра, од чега је 315 милиона предвиђено кроз зајмове ЕИБ-а, а 347 милиона кроз улагања Републике Србије.
Отворено „Дедиње 2“: Нови услови за лечење срчаних болесника
Међу најзначајнијим пројектима реализованим у претходном периоду посебно место заузима нова зграда Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, отворена 11. марта 2022. године.
Нови објекат, познат као „Дедиње 2“, простире се на приближно 14.000 квадратних метара и располаже са 108 болничких кревета, четири операционе сале и једном хибридном салом.
Овим улагањем повећани су капацитети за лечење кардиоваскуларних обољења, која представљају један од водећих узрока смртности у Србији.
Отварање нове зграде омогућило је додатне услове за сложене хируршке интервенције, савремену дијагностику и збрињавање пацијената са најтежим болестима срца и крвних судова.
Нови изглед болница од Лесковца и Врања до Лознице и Кикинде
Улагања у здравствену инфраструктуру нису била ограничена искључиво на велике универзитетске центре.
Током претходних година покренути су и реализовани пројекти обнове општих болница, здравствених центара, домова здравља и амбуланти широм Србије.
Међу градовима обухваћеним овим улагањима налазе се Лесковац, Врање, Лозница, Кикинда и друге средине, док су значајни пројекти планирани или у различитим фазама реализације у Ужицу, Новом Пазару, Крагујевцу и Шапцу.
Вучић је посебно истакао значај досадашњих радова на здравственим установама широм земље.
– Урађено је од Лесковца и Врања, највећи део реконструкција и свега другог, чак и дечјих диспанзера, па преко Лознице до Кикинде, где је почело да се ради, и много других места – навео је он.
Међу пројектима на које је држава усмерила пажњу налази се и изградња нове болнице у Шапцу, планиране на простору од 4,2 хектара.
Истовремено, у Београду су улагања обухватила здравствене установе попут КБЦ „Др Драгиша Мишовић“, КБЦ Земун, као и поједине клинике и објекте Универзитетског клиничког центра Србије.
Током 2025. године обновљени су и значајни делови Клинике за неурохирургију УКЦС, која је добила шест операционих сала, нову интензивну негу, лабораторију, стерилизацију и унапређене техничке услове.
Све ове инвестиције део су ширег процеса модернизације здравствене инфраструктуре, који се наставља и током 2026. године.
Савремена дијагностика: Скенери и рендген-апарати за здравствене установе широм Србије
Један од најзначајнијих корака у унапређењу здравствене заштите представља набавка савремене дијагностичке опреме, која омогућава брже откривање болести и прецизније одређивање терапије.
Министарство здравља је у марту 2022. године закључило уговор за набавку 190 дијагностичких апарата, односно ЦТ скенера и дигиталних рендген-апарата, за здравствене установе широм Србије.
Вредност ове набавке процењена је на приближно 48 милиона евра, а програмом је обухваћено 167 здравствених установа.
Посебно је значајна набавка 135 дигиталних рендген-апарата намењених домовима здравља и болницама.
Улагања су настављена и кроз набавку магнетних резонанци, мамографа и друге опреме, са циљем да пацијенти до дијагностике долазе брже и ближе месту становања.
Вучић је најавио и додатно опремање здравствених установа, истичући важност савремених дијагностичких уређаја у мањим срединама.
Реализација таквих планова посебно је важна за становнике удаљених општина, који су за поједине специјалистичке прегледе морали да путују у регионалне и универзитетске центре.
Иновативни лекови: Милијарде динара за савремене терапије
Осим изградње болница, један од важних сегмената улагања од 2012. до 2026. године представља проширење доступности иновативних лекова.
Реч је о терапијама намењеним, између осталог, пацијентима са малигним, аутоимуним, неуролошким и другим озбиљним обољењима.
Према раније објављеним подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, за увођење нових иновативних лекова од 2017. до 2019. године било је обезбеђено приближно 1,4 милијарде динара.
Већ 2020. године за нове иновативне лекове опредељено је око 2,8 милијарди динара, док је 2022. године за 26 нових иновативних лекова издвојено приближно 5,8 милијарди динара.
Посебно је значајно да издвајања за иновативне терапије нису једнократна, јер је неопходно обезбедити континуирано лечење пацијената.
Тако је, према подацима РФЗО, током 2022. године за пацијенте који су већ примали иновативне терапије издвојено приближно 23 милијарде динара, док је за 2023. годину била предвиђена вредност терапија од око 30 милијарди динара.
Настављено је и проширивање листе лекова који се финансирају из обавезног здравственог осигурања. Током 2025. године РФЗО је усвојио нову листу на коју је додато 245 генеричких лекова, односно замена за постојеће терапије.
Вучић је најавио да ће држава наставити да повећава улагања у савремено лечење, посебно када су у питању најтеже болести.
– Борићемо се за живот сваког детета и сваког старијег човека, и видећете нове лекове ускоро које ћемо да прихватамо, а то су десетине и стотине милиона евра за државу. Буде ли потребно, плаћаћемо још више зато што је здравље наших људи највреднија и најважнија ствар – поручио је председник.
Лечење ретких болести и подршка најмлађим пацијентима
Значајан сегмент развоја здравственог система односи се на доступност терапија за ретке болести и лечење најмлађих пацијената.
У претходним годинама прошириване су могућности финансирања скупих терапија, укључујући поједине лекове за ретка генетска обољења.
Међу њима су и терапије за спиналну мишићну атрофију, тешку генетску болест која може имати озбиљне последице по здравље деце.
Током 2026. године РФЗО је спроводио и поступке набавке генске терапије намењене лечењу одређених облика ове болести.
Овакве терапије представљају важан искорак савремене медицине, али истовремено захтевају велика финансијска средства и строге медицинске критеријуме за примену.
Због тога је проширивање доступности лечења ретких болести један од најважнијих задатака здравственог система и у наредним годинама.
Бесплатна вантелесна оплодња: Проширена права парова који се боре за потомство
Током претходних година држава је проширила права грађана на биомедицински потпомогнуту оплодњу о трошку обавезног здравственог осигурања.
Старосна граница за жене подигнута је на 45 година, док је за прво дете омогућен неограничен број покушаја вантелесне оплодње и криотрансфера ембриона, уз испуњавање прописаних услова.
Проширена су и права на поступке за друго дете, као и могућности коришћења донираног репродуктивног материјала.
Уведена су и права из области онкофертилитета, односно очувања репродуктивних могућности пацијената који се суочавају са малигним болестима.
Према подацима РФЗО за 2024. годину, поступци вантелесне оплодње о трошку осигурања обављали су се у седам државних и 16 приватних установа са којима је Фонд имао уговоре.
Ова мера представља значајан део подршке породицама које се суочавају са проблемима неплодности, а њен циљ је да трошкови лечења не представљају непремостиву препреку за остваривање родитељства.
Нови уговори за 480 младих медицинара: Од 2018. године хиљаде запослених
Посебно место у политици развоја здравства заузима улагање у младе лекаре, медицинске сестре и техничаре.
Програм запошљавања најуспешнијих дипломаца медицинских факултета и средњих медицинских школа покренут је 2018. године, са циљем да се најталентованијим младим здравственим радницима омогући запослење у Србији.
Према најновијим наводима, уговори су обезбеђени за 480 младих медицинара, односно 100 најуспешнијих дипломаца медицинских факултета и 380 медицинских сестара и техничара.
Поред сигурног запослења, младим лекарима омогућена је бесплатна специјализација, докторске студије и додатно стручно усавршавање.
О значају овог програма говоре и резултати из претходних година.
Према подацима представљеним у јуну 2025. године, од покретања програма било је запослено укупно 1.841 дипломац медицинских факултета и 2.833 медицинске сестре и техничара.
То значи да је до тог тренутка кроз програм запослено укупно 4.674 здравствена радника.
Држава је на тај начин настојала да младим стручњацима обезбеди професионалну перспективу у земљи и истовремено ојача кадровске капацитете болница и домова здравља.
Министар здравља Златибор Лончар истакао је да је програм резултат дугорочне политике улагања у здравство, наводећи да је јачање медицинског кадра један од основних предуслова за квалитетније лечење грађана.
Повратак лекара из иностранства: Србија поново привлачи своје стручњаке
Поред запошљавања младих медицинара, током 2025. године додатна пажња посвећена је здравственим радницима који живе и раде у иностранству.
У оквиру Министарства здравља покренуте су активности Канцеларије за сарадњу са дијаспором, са циљем да се лекарима, медицинским сестрама и другим здравственим стручњацима олакша повратак у Србију.
Међу повратницима су здравствени радници који су професионално искуство стицали у Немачкој, Швајцарској, Уједињеним Арапским Емиратима и другим државама.
Примера ради, почетком 2025. године посао у Србији добила је специјалисткиња максилофацијалне хирургије која је претходно 19 година радила у Уједињеним Арапским Емиратима, као и медицинска сестра која се вратила након 12 година проведених у Швајцарској.
Касније су уговори додељивани и медицинским радницима који су се враћали у Лесковац, Тутин и друге средине.
Овај програм има посебан значај јер омогућава да знања и искуства стечена у развијеним здравственим системима буду примењена у домаћим установама.
Веће плате лекарима у мањим срединама
Један од нових праваца здравствене политике односи се на стварање повољнијих услова за рад лекара изван највећих градова.
Вучић је најавио могућност већих зарада за лекаре који раде у мањим срединама, како би се здравствене установе у тим подручјима лакше попуњавале потребним кадровима.
Ова мера посебно би могла да буде значајна за општине које се суочавају са недостатком специјалиста и отежаним приступом појединим здравственим услугама.
Циљ је да квалитет здравствене заштите не зависи искључиво од места становања и да грађани мањих градова могу да рачунају на доступност лекара и неопходних медицинских услуга.
Уз најављена улагања у инфраструктуру и медицинску опрему, додатни финансијски подстицаји могли би да допринесу равномернијој расподели здравствених радника широм Србије.
Бесплатни превентивни прегледи: Хиљаде грађана до лекара без заказивања
Посебна пажња претходних година посвећена је и превентивним прегледима.
Министарство здравља организовало је акције бесплатних здравствених прегледа у великом броју здравствених установа широм земље, укључујући и прегледе грађана који немају здравствено осигурање.
Током ових акција грађанима су омогућени мерење крвног притиска, лабораторијске анализе, ЕКГ, ултразвучни прегледи, као и прегледи различитих специјалиста.
У појединим акцијама спровођене су и додатне анализе у циљу откривања кардиоваскуларних, малигних и других болести.
У мају 2024. године бесплатни превентивни прегледи организовани су у више од 160 здравствених установа.
Колики је био оџив грађана показује и податак Министарства здравља да је током само једног дана акције, 8. септембра 2024. године, преглед обавила 29.381 особа, док је превентивни преглед обавило и 2.278 деце.
Око 1.000 грађана тада је упућено на додатну дијагностику, док је 20 особа хитно хоспитализовано због новооткривених обољења.
Овакве акције имају велики значај јер рано откривање болести може да повећа могућности успешног лечења и спречи настанак озбиљнијих компликација.
Борба против листа чекања и дигитализација здравственог система
Један од изазова са којима се здравствени систем суочава јесу листе чекања за дијагностичке прегледе и поједине операције.
Због тога су претходних година покретане мере за повећање броја прегледа, бољу организацију рада здравствених установа и ефикасније коришћење постојећих капацитета.
Током септембра 2024. године Министарство здравља покренуло је активности усмерене на смањење чекања на ЦТ дијагностику.
Истовремено, модернизација обухвата и дигитализацију здравствене документације, унапређење електронских услуга и развој система који би требало да олакшају размену података између здравствених установа.
Међу планираним мерама налази се даље повезивање здравствених установа кроз електронски здравствени картон.
Циљ таквих промена јесте да лекари брже долазе до релевантних информација, а да се пацијентима поједностави приступ здравственим услугама.
Ипак, смањење листа чекања, већа доступност специјалистичких прегледа и равномерна расподела кадра остају важни задаци за наредни период.
Нови план до две милијарде евра: Здравство као један од приоритета државе
После инвестиција реализованих од 2012. до 2026. године, Србија најављује нови циклус изградње и обнове здравствених установа.
План обухвата 72 објекта у 60 општина и градова, а према најавама, радови би требало да буду завршени у периоду од три до три и по године.
Међу најважнијим пројектима су додатна модернизација клиничких центара у Крагујевцу, Београду и Новом Саду, унапређење здравствене инфраструктуре у Ужицу и Новом Пазару, изградња нове болнице у Шапцу, као и даљи развој дечјих и гинеколошко-акушерских капацитета.
Посебан значај имају пројекти „Тиршова 2“ и нови објекти за породилишта, који би требало да допринесу унапређењу здравствене заштите деце, трудница и породиља.
Председник Вучић поручио је да држава жели да настави са набавком савремених лекова, опреме и отварањем нових могућности за здравствене раднике.
Од првих великих пројеката модернизације клиничких центара, преко набавке скенера и магнетних резонанци, до иновативних терапија и запошљавања младих медицинара, у претходних четрнаест година постављени су темељи за даљи развој здравственог система.
Најављени инвестициони циклус од две милијарде евра представља наставак политике улагања у здравствену инфраструктуру и кадар, са циљем да грађанима широм Србије буду доступнији савремена дијагностика, квалитетније лечење и медицинска заштита.
Његов коначан успех зависиће од реализације планираних пројеката, даљег јачања здравствених установа и стварног побољшања доступности здравствене заштите за пацијенте.