Српска православна црква и њени верници данас славе Лазареву суботу или Врбицу. Овај празник посвећен је деци, а сећа нас на васкрсење праведног Лазара из Витиније кога је Исус Христос васкрсао из мртвих.
Васкрсење Лазарево видело је много људи, који су касније ширили вест о Христовом чуду. Након васкрсења, Лазар је живео још тридесет година као епископ на Кипру, где је и сахрањен.
На данашњи празник верници беру гране врбе који се освештају у цркви, а потом се од њих праве венци за главу и одатле име празника Врбица.
Овај празник важи за дечији због Христових речи које је реко полазећи у Јерусалим: „Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско“.
Обичај налаже да се на данашњи празник бере свеће, које треба да преноћи у води, како би се сутра, на празник Цвети, укућани умили том водом и били румени током читаве године.
Млади људи данас једни друге дарују цвећем, а понегде у Србији још увек на улице излазе Лазарице, па од врата до врата доносе срећу и благослов. Верује се да су умеле и да прокуну, па су домаћини увек према њима љубазни и дарежљиви.
У знак захвалности, најчешће их дарују јајима, што је симбол васкрснућа.
Како је у току Васкршњи пост, на данашњи дан трпеза треба бити посна, али је уље дозвољено. Осим тога, није добро веселити се, играти и певати, већ дан посветити молитви.
Данашњи празник најављује сутрашњи – Цвети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим.