Судбина наменске индустрије, сигурност радних места и будућност десетина хиљада запослених и њихових породица широм Србије питања су од националног значаја. Али, очигледно, не за све. Док се окрећу педале, организују журке и износе ставови о томе како нам војна индустрија није потребна, многи радници немају миран сан због бриге за будућност и егзистенцију својих породица.
Посебно забрињава чињеница да иза оних који данас покушавају да се представе као нова политичка снага стоје људи који су већ имали прилику да воде државу. У време њихове власти бројне фабрике су затваране, приватизоване и распродаване у бесцење, војни рок је укинут, а касарне затворене. Фабрике наменске индустрије остале су без довољно посла, док су домаћа производња и одбрамбени капацитети Србије били озбиљно ослабљени.
Последице такве политике осетили су радници, њихове породице, али и држава, која је остала са ослабљеним индустријским и одбрамбеним капацитетима.
Зато се данас с правом поставља питање: колико би оне који су већ једном дозволили гашење производње и урушавање индустријских капацитета заиста занимала судбина наменске индустрије и хиљада људи који од ње живе?
Радници Првог Партизана забринути за будућност
О томе колико су овакве поруке забрињавајуће за запослене најбоље сведоче речи радника Првог партизана из Ужица, Марка Петровића и Младена Митрашиновића, који указују на значај очувања производње, сигурности радних места и будућности породица запослених у наменској индустрији.
Марко Петровић истиче да међу запосленима постоје страх и неизвесност због порука о гашењу наменске индустрије и забрани извоза оружја.
„Искрено, и ја, као и већина мојих колега, осећам велики страх и неизвесност.
Прочитали смо да су студенти, чини ми се у Новом Пазару и Београду, говорили о гашењу наменске индустрије и забрани извоза оружја. То за нас није добро.
Имамо посао, редовне плате и неку сигурност коју смо годинама градили, али се све чешће питам шта ће бити са нама ако се промени власт. Да ли ћемо преко ноћи постати вишак? Да ли ће се наш рад, труд и године проведене на послу одједном занемарити? Да ли ћемо морати да страхујемо за своја радна места, да ли ћемо моћи да плаћамо рачуне, издржавамо породице и планирамо живот као до сада?
Иза сваког од нас стоји породица, кредити, деца, родитељи и свакодневни трошкови. Не тражимо ништа више од могућности да поштено радимо, примамо редовну плату и живимо без страха да ћемо остати без посла уколико на власт дођу они који говоре да им наменска индустрија није потребна“, истиче Петровић.
И Младен Митрашиновић, радник Првог партизана, указује на значај очувања домаће наменске индустрије и сигурности запослених. За раднике, будућност фабрике није само питање производње већ и питање егзистенције њихових породица.
„За нас је најважније да фабрика ради, да имамо посла и да можемо да рачунамо на редовне плате. Од тога живе наше породице. Наменска индустрија није само фабрика и производња, већ и знање, искуство и људи који су годинама градили свој посао. Зато нас брину сви предлози који би могли да доведу до заустављања производње, ограничења извоза и угрожавања радних места. Желимо да наставимо да радимо, да чувамо своја радна места и да будемо сигурни да ће и наше породице имати будућност“, поручује Митрашиновић.