Цена нафте могла би већ 2027. године да уђе у период најизраженијег пада од енергетске кризе 2022. године. Пројекције Међународне агенције за енергију (IEA) и америчке Управе за енергетске информације (EIA) указују на историјски вишак понуде, што би могла бити добра вест за Србију и регион Западног Балкана.
Према анализи Balkan Watch-а, тржиште нафте последњих годину и по дана функционисало је под притиском рата на Блиском истоку и затварања Ормуског мореуза крајем фебруара 2026. године, што је изазвало један од највећих поремећаја понуде у историји тржишта – губитке и преко 14 милиона барела дневно у једном тренутку. Управо је та криза довела до наглог раста цена и пражњења светских залиха нафте.
Сада, са постепеним отварањем пловног пута и нормализацијом иранског извоза након договора са САД, IEA пројектује потпуни обрт тржишта. Према последњем извештају агенције (Oil Market Report, јун 2026), глобална понуда нафте у 2026. години износиће у просеку 102,4 милиона барела дневно, док ће тражња бити нешто виша – око 103,3 милиона барела, што значи да тржиште још увек бележи дефицит. Слика се, међутим, потпуно мења у 2027. години: понуда би требало да скочи за чак 8 милиона барела дневно, на 110,3 милиона, док би тражња порасла знатно скромније – за 2 милиона барела, на 105,3 милиона дневно. Резултат би био вишак од око 5 милиона барела дневно, један од највећих икада забележених.
ЕИА је нешто конзервативнија у процени обима вишка. У свом Short-Term Energy Outlook извештају агенција пројектује глобални суфицит од око 3,7 милиона барела дневно у 2027. години, али се оба института слажу око правца кретања: понуда ће расти брже од тражње, а то готово неизбежно вуче цену нафте наниже.
Залихе се прво празне, па тек онда пуне
Као и у случају сваке велике тржишне кризе, промена се не осети одмах. Пре него што тржиште уђе у фазу вишка, залихе морају прво да се додатно истроше. Према подацима ЕИА, комерцијалне залихе нафте земаља OECD достигле су врхунац од око 2.858 милиона барела у септембру 2025. године, да би до маја 2026. пале на приближно 2.626 милиона барела – последица убрзаног пражњења током кризе у Ормуском мореузу. ЕИА процењује да ће залихе наставити да падају до краја 2026. године, на око 2.269 милиона барела, пре него што вишак понуде у 2027. почне да их поново пуни.
Овај образац прво дно, па тек онда опоравак залиха – објашњава зашто пад цене нафте неће наступити преко ноћи, чак и када статистика покаже да производња премашује потрошњу. Део вишка прво се користи за попуњавање државних стратешких резерви, укључујући и оне које су током кризе 2026. године драстично смањене услед координисаних интервенција земаља IEA.
Геополитика и даље диктира цену нафте
Иако пројекције IEA и EIA указују на јасан правац, оба института упозоравају да recovery Блиског истока није загарантован. Продужени процес уклањања мина у Ормуском мореузу, нерешени аранжмани за безбедан транзит танкера и крхкост мировног споразума и даље представљају ризик да се повратак иранских и заливских барела на тржиште успори.
Баш зато цена нафте остаје пре свега политичка, а тек онда економска категорија. Свака нова ескалација на Блиском истоку, санкције против Русије, Ирана или Венецуеле, или поремећај у самом OPEC+ савезу, могли би у кратком року да избришу очекивани вишак и врате тржиште у дефицит.
OPEC+ и борба за тржишни удео
Посебан изазов за организацију представља чињеница да Уједињени Арапски Емирати сада послују ван квота OPEC+, а Balkan Watch анализа показује да би, према пројекцијама EIA, 2027. године могли у просеку да производе више од 5,1 милион барела дневно, у односу на 3,2 до 3,4 милиона барела пре избијања кризе на Блиском истоку. Уз то, и други произвођачи ван OPEC+ најављују додатни раст производње од преко 1,2 милиона барела дневно.
То OPEC+ ставља пред тежак избор: ограничити производњу ради одбране цене нафте или пустити тржиште да само пронађе равнотежу, уз ризик губитка тржишног удела. Однос Саудијске Арабије, УАЕ и Русије, чији се интереси све теже усклађују, биће кључан за даљи ток догађаја.
Balkan Watch: Три сценарија за цену нафте у 2027. години
Базни сценарио
Најизвеснији сценарио, у складу са пројекцијама EIA, подразумева постепен пад цене нафте типа Brent са просека од 103 долара по барелу у другом кварталу 2026. године, на око 70 долара крајем 2026, и даље на просек од 65 долара по барелу током 2027. године.
Оптимистични сценарио за потрошаче
Ако се опоравак Блиског истока убрза, а OPEC+ одлучи да одбрани тржишни удео уместо цене, пад би могао бити и израженији од тренутних прогноза EIA, са позитивним ефектима на глобалну инфлацију и трошкове транспорта.
Песимистични сценарио
Нова ескалација у Ормуском мореузу, колапс мировног споразума или додатне санкције могли би брзо поништити очекивани вишак. У том случају би цена нафте поново скочила, а пројекције о суфициту из 2027. године остале би само хипотеза.
Шта нижа цена нафте значи за Србију
Србија највећи део потреба за сировом нафтом и дериватима подмирује увозом, па свако дуготрајније појефтињење на светском тржишту има директне последице на домаћу привреду.
Спорији раст инфлације
Нижа цена нафте се преко трошкова транспорта, прераде хране, грађевинарства и логистике преноси на шири круг производа и услуга, смањујући притисак на раст цена у привреди.
Повољнији услови за привреду
Сектори који интензивно користе гориво: транспорт, пољопривреда, грађевинарство, хемијска индустрија и логистика први би осетили корист од ниже цене нафте на светском тржишту.
Бољи спољнотрговински биланс
Мањи рачун за увоз енергената растерећује платни биланс и смањује притисак на девизне резерве Народне банке Србије.
Balkan Watch: Зашто грађани неће одмах осетити јефтинију нафту
Цена сирове нафте чини само део коначне цене горива на пумпама. На њу додатно утичу акцизе, ПДВ, курс долара, трошкови прераде, транспорта и дистрибутивне марже. Зато пад цене сирове нафте од, рецимо, 30 одсто – што би, према EIA прогнози, био пад са око 103 на око 70 долара по барелу – не преноси се аутоматски и у истој сразмери на цену бензина или дизела у Србији. Ефекат на домаће тржиште готово увек је спорији и блажи него промена на светском тржишту.
Ефекат на цео Западни Балкан
Већина економија региона налази се у сличној позицији као Србија – велики су нето увозници енергената, осетљиви на сваку промену цене нафте. Дуготрајнији пад могао би да допринесе успоравању инфлације, нижим трошковима транспорта робе, конкурентнијем извозу и већем простору за инвестиције у читавом региону. Колико ће се тај ефекат заиста и осети зависиће, пре свега, од фискалне политике сваке појединачне државе и кретања курса америчког долара.
Шта пратити у наредним месецима
темпо опоравка испорука кроз Ормуски мореуз;
месечне извештаје IEA (Oil Market Report) и EIA (Short-Term Energy Outlook);
одлуке OPEC+ о производним квотама;
кретање производње у САД и УАЕ;
ниво глобалних комерцијалних залиха нафте;
стабилност мировног споразума на Блиском истоку.
Balkan Watch закључак
Званичне пројекције IEA и EIA први пут после више од годину дана указују да би цена нафте 2027. године могла да крене силазном путањом, захваљујући постепеном опоравку испорука са Блиског истока и снажном расту производње ван OPEC+. Ипак, пут до тог вишка води кроз даље пражњење већ ослабљених светских залиха, а свака нова геополитичка ескалација може брзо изменити рачуницу.
За Србију и земље Западног Балкана, дуготрајније нижа цена нафте представљала би значајан макроекономски предах кроз спорију инфлацију, јефтинији транспорт и повољнији спољнотрговински биланс. Ипак, због структуре малопродајних цена горива, грађани ће тај ефекат осетити постепено и само делимично. Наредни месеци, и посебно развој ситуације у Ормуском мореузу, показаће да ли ће 2027. година заиста донети најављени преокрет на тржишту нафте.
Извори: International Energy Agency (IEA), Oil Market Report, јун 2026; U.S. Energy Information Administration (EIA), Short-Term Energy Outlook, јун–јул 2026.