Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести у Старој Пазови саграђена је 1788. године, по архитектури је једнобродна грађевина орјентације север-југ.
Прва је црква која је у целој тадашњој Хабзбуршкој монархији добила дозвола за изградњу звоника и као таква представља најстарији објекат ове вероисповести на Балкану.
План цркве у архиву није сачуван, али зато је у целини сачуван предрачун изградње нове цркве, а као аутор предрачуна потписан је барон Wагнер.
Прве оргуље купљене су 1789. године а данашње су допремљене из Пеште 1868. године, а направио их је мајстор Орсаг Шандор. У циљу декорисања ентеријера за цркву су купљене три иконе (слике) 1887. године као копије из берлинске сликарске школе.
За време Првог светског рата војне мађарске власти су реквирирале три највећа звона. Постоји прича да највеће звоно није преливено за војне потребе већ је однето и окачено у некој католичкој цркви у Будимпешти. То звоно је имало јако чист и продоран звук који се чуо километрима унаоколо. У евангеличкој цркви у Старој Пазови 1921. године био је сусрет свих представника словачких евангеличких црквених општина, са циљем да се оснује словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести у тадашњој Краљевини Југославији, а цркви је 1929. године рукоположен за првог бискупа словачке евангеличке цркве Старопазовчанин Адам Вереш.
Одлуком Извршеног већа Скупштине Аутономне Покрајине Војводине 1991.године црква је утврђена за непокретно културно добро од великог значаја.
Извор и фото: војводинатравел.рс