Војка има повољан географски положај јер лежи у Равном – рузмаринском Срему, на раздаљини од око 20-ак километара од реке Дунав и око 30-ак километара од реке Саве. Са два путна правца је повезано са оближњим регионалним путем Београд – Нови Сад, а трећим краком са ауто – путем „Београд – Загреб“, што је у 21. веку довело до појаве транзитног саобраћаја. Село је од престонице, Београда, удаљено 30 километара, а од Новог Сада 50.
Преко пет хиљада становника се захваљујући изразито плодном земљишту бави пољопривредом, или је запослено у селу, Старој и Новој Пазови, Београду и Новом Саду.
Захваљујући повољним природним и географским условима село се солидно развијало, а значајнији прираштај становништва је донело досељавање седамдесетих година, и природни прираштај становништва у наредним деценијама.
У складу са својом величином и уређеношћу, Војка има скоро сву неопходну инфраструктуру за квалитетан живот: од школе, спортских објеката где се истиче нова спортска хала, амбуланте, дома културе, поште, до ловачког дома, вртића, спортских клубова и културних ораганизација и удружења.
Историја
У атару насеља Војка налази се познато археолошко налазиште, односно некропола из доба Авара, позната као Брдашица. Има и археолошких локалитета из доба Римског лимеса од којих су нека истраживана, нека само рекогностицирана, а најтначајнихи археолошки налаз на подручју Војке је копча са појаса хунског ратника, пронађена приликом археолошких ископавања шездесетих година.
Војка је веома старо насеље које се у писаним документима помиње први пут још 1416.године.
Позната је било као насеље на сред пута, са великим бројем ветрењача. Данас се успомена на ветрењаче чува у грбу села.
Оно што Војку и Војчане засигурно издваја од других насеља је и то што су били познати граничаруи али и виноградари, још од времена владавине Леополда и Марије Терезије, Аустро – Угарских монарха, од којих су добили винограде у данашњим Чортановцима, на обронцима Фрушке горе, које и данас чувају многе породице.Православна црква Светог Оца Николаја у Војки која је и данас понос села, изграђена је 1957.године.