Према сачуваним записима, насеље Голубинци први пут се спомиње 1572. године, као “село које је под земљом, једино се познаје по димњацима,који су над земљом”.То је остало записано, а насеље је настало раније, а неки подаци упућују и na prethodni 15 век.
Према предању, на месту данашњег села налазила се шума где су се гнездили дивљи голубови, па је отуд село добило назив.
Голубинци су једно од великих сеоских насеља у општини Стара Пазова. Са 4.175 становника (према последњем попису из 2022. године) спадају и у једно од већих села у Срему.Смештени су на ободу старопазовачке општине и општина Пећинци и Инђија са којима су одлично повезани регионалним путевима.
Одликује их типична архитектура војвођанских места где у центру поред старог парка постоји и више очуваних старих грађевина: дворац “Шлос”, парвославна црква с краја 18.века, римокатоличка црква из 19.века, школа.
Голубинци су били под Аустроугарском влашћу и 1776. године су уврштени у војну границу. Из тог периода потичу најстарије зграде у селу које су под заштитом државе.
Зграда месне заједнице која је направљена 1770. године друга је најстарија зграда изграђена за потребе војне границе у то време. Поред те зграде је библиотека, смештена у објекту старе школе која је изграђена још 1880.године.
Село има и модерно развијену инфраструктуру, што га чини пријатним за живот, а у етничком саставу становништва доминирају Срби и Хрвати, а има и доста Рома.Голубинци су посебно скренули пажњу на себе пројектом „Голубинци еко-етно музеј“ а због дворца “Шлос“ и амбара и котобања који су пример сеоске архитектуре с краја 19. и почетка 20. века.
Препознатљиве нотне записе Лудвиг ван Бетовен послао је из Беча директно у овај чудесан и мистериозан дворац „Шлос“ у Голубинцима својој великој љубави капетаници Жанет Хонтор која је често усамљена у зимској тишини сремске равнице слала писма свом љубавнику, музичару на двору у Немачкој.
Претпоставља се да су њих двоје у овом сремском дворцу уживали у љубавној авантури, јер је капетаница у писму које се и данас чува цртежом објаснила свом љубавнику како да дође до „Шлоса“. Ово није крај прича о чудесном и мистериозном дворцу, кажу мештани који се диче овим здањем чекајући његову потпуну обнову.
Од здања у селу свакако је најпознатији дворац Шлос, који је изграђен као седиште хусарског пука који је имао задатак да чува свој део војне границе, а историографи бележе да је у Шлосу 1813. боравио и српски вожд Карађорђе.
Прва јавна грађевина коју су мештани подигли, осим замка Шлос је Православна црква, 1728. године и налазила се на месту данашње школске зграде.
На истом месту, 1751. подигнута је нешто лепша црква, да би садашња Православна црква била изграђена од 1784 – 1788. године.
Католичка црква светог Јурја (или Ђурђа) је саграђена 1885. године. Црква има изузетно лепе витраже и вредне оргуље, које су 1911. године из Земуна донете у Голубинце.
Голубинци имају и малу црквицу – Водицу – Храм Светог оца Николаја, која се налази на југозападном крају села, јер је на том месту постојао бунар, чија је вода, по народном веровању, била лековита.
Котобање – вредни споменици народног градитељства, својеврсна ремек дела, у дуборезу, која не можете видети нигде осим у Голубинцима.
Прва таква котобања саграђена је 1876. године, још увек одолева зубу времена, и под заштитом је државе као споменик културе. У Голубинцима постоје још три котобање од великог значаја.
Голубинци су од 2005. године на мапи Културне баштине Европе.
Чувени голубиначки карневал под маскама “Мачкаре” сваке године се организују у фебруару, а обичај је донет насељавањем људи из Далмације у ове крајеве.