Kрњешевци су најмање насеље у Општини Стара Пазова, имају према последњем попису из 2022. године 734 становника, и налазе се у непосредној близини једне од најбољих индустријских зона не само у старопазовачкој општини него и у Србији. Иако најмање село у општини, Kрњешевци су веома привредно развијени и својом идеалном локацијом близу престонице и својом широком индустријском зоном привлачи многе инвестиције. Развој Kрњешеваца је у блиској вези са његовим саобраћајним положајем. У ЈИ делу грађевинског рејона према ауто-путу, лоцирана је индустријска зона која има тенденцију даљег ширења.
Село се наслања на међународни аутопут Е-75 поред кога је, на 25 километру од Београда, формирана индустријска зона од 580 ха, у којој се налазе неке од најпознатијих домаћих и иностраних компанија. Укључење на ауто – пут Е-70, од центра села је свега 1 км што је примарно стратешко обележје Kрњешеваца. До Београда дистанце је 31 км која се ауто – путем савлађује за пола сата. Јужно од Kрњешеваца су Шимановци, а локални путем Kрњешевци комуницирају са Угриновцима.
Поред значајне индустријске зоне, остатак села одише миром и рустикалним духом сремског насеља у којем се више од хиљаду становника углавном бави пољупривредом.
Први помен Kрњешеваца датира из 1713. године, и подаци о овом селу су јако ретки. Током историје село је делило судбину осталих насеља у околини.
СПОМЕНИK ПАЛИМ БОРЦИМА У ДРУГОМ СВЕТСKОМ РАТУ
Споменик у центру Kрњешеваца посвећен је погинулим Kрњешевчанима учесницима Другог светског рата. У борбама за ослобођење земље од фашизма тада је погинуло 23 борца из овог места. Споменик је дело мастер вајара Јана Ступавског из Старе Пазове а подигнут је 1982. године. Направљен је од вештачког бетона, димензије 2,5 x 3,5 м. Има двојну симболику један део представља откос а други део револуцију. Целина споменика дели се на два дела: лево је падање симбол покошених тј. погинулих бораца против фашизма, а други десни део је симбол револуције који стреми према висинама и бољем сутра.
Плодно земљиште и бројни пашњаци су омогућавали становништву стабилан живот.
Иако мало, насеље је урабанистички уређено и поседује пошту, самопослугу, подручну школу Милан Хаџић (до четвртог разреда), вртић, фудбалски клуб, цркву и потребну инфраструктуру од телефона до водовоне мреже.